|
|
| < | srpanj, 2009 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
IME: Helena (Hellyx)
PREZIME- zar je bitno?!
DATUM ROĐENJA - 15,06,1993
mail- little-black-angel@net.hr
MSN- black_hellyx@hotmail.com
ICQ- 459763057
ŠKOLA- SS Krapina, tehničar za računalstvo
TEST KOLKO ME DOBRO POZNAJETE
SLUŠAM:
BFMV
Evanescence
Kud idijoti
Blink 182
My Chemical Romance
Debeli Precjednik
Fall Out Boy
The Ramones
HIM
Nirvana
Gunsi
System of a down
(još hrpu toga)
Frendovi i Frendice
*PEX*
*Tea*
*Nuna*
*Yoxy*
*Aksel*
i još jako puno njih
VOLIM
- muziku
-svoj mp4
-mobitel
-internet
-koktele
-zabavljati se
-crnu boju
-čitati (brzim čitanjem... ovak je dosadno)
-frendove i frendice
-čokoladu s jagodama
-Box!!!!!
- MSN
-kad me netko pita kako sam
-kad me netko shvaća (to je malo ljudi)
-kad se netko sjeti na mene
-skakati
-naslikavati se
-naslikavati ljude oko sebe
- smijati se
- putovati
MRZIM:
-ŠKOLU
-umišljene pinkyce i šminkerice
-pinky boju
-zaljevati cviječe
-učiti
-svađati se
-kad napravim neku glupost
-kad povrijedim one koje volim zbog toga što ne znam misliti
-svog brata kad cvili
-kad me starci ne puste van
-kad sam u kazni
-kad se trudim a ne uspijem
-kad shvatim da gubim
-kad shvatim da sam nekog povrijedila
-svoj način života
-gornju stubicu
-svoju kuću i okolicu u kojoj živim
*JA*
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
PEX
Matea
TE!CHY
Petar
Lukina
Sabina
Martina
**MOJ STJEPAN**
Nuna
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Yoxy
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Aksel
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Valentino
Ljudi (dečki XD) iz razreda
Martin
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Antonio
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Znika
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Martinek
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Petar
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Fogec
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
(budem stavila još slikica, trenutno mi se neda više)
my Song!! 
Misfits - Helena Lyrics
If I cut off your arms and cut off
your legs
Would you still love me
anyway?
If you're bound and
you're gagged, draped and
displayed Would you still love me
anyway?
Cutting with the knife
blood is spilling everywhere
She will be my wife
Secondary spine,
incisions must be accrute
I know just what to do
My hands are
trembing I can't spare to slip up
with this knife
Her beauty so illogical
The beast come gliding in
Hideous chameleon stripped down
to her skin
Dance to the burning
flame Pleasure exhumes the pain
The night bursts into flames
Dance Helena Dance
If I cut off your
arms and I cut off your legs would
you still love me anyway?
There's a spot on the floor where your
limbs used to be and I close the
door on my Fantasies
Why don't
you love me anyway? Helena!
Dnevnik.hr
Video news portal Nove TV
Blog.hr
Blog servis
Forum.hr
Monitor.hr
PEXICH
Cura iz grafičke
MARTINAa>
IZZY
SCHAVO
APOKALIPSA
KIKI
TEA
KULA
Andrea
MATEA
DOMY
MONIKA
SABY
Ivana & Gabriella
MoA YoxY =)
AXEL
Hej ljudi!
Mislim da je konačno vrijeme za novi post. Ovak. Ima puno toga za pisati. Od mojeg izleta na kojem sam skakala obučena u more, čije posljedice osjećam i danas, do mog rođendana, čija je proslava bila, hmmm, vrlo zanimljiva. xD
No, mislim da o svemu tome svi više manje, sve znate.
Uglavnom, kako su počeli praznici, dosta sam se opustila, čak i previše, sve dok nije došao „crni tjedan“ gdje su mi počela razredni ispiti. Al sve je prošlo ipak OK.
U petak nam je bilo malo dosadno, pa smo Kmica, Nina, Davorka i ja odlučile malo van. Prvo smo otišle u Stubake, di smo se u parkiću dobro zamazale . odlučile smo otići u Oroslavje, no Nina nam se nie složila s tim. Pa smo morale bez nje. Mada, da nije ugasila mob, ostale bi u Stubakima. I tako nas 3 luđakinje, s vodkom, đusom i pivom, pičimo mi do Oroslavja. Hehe. To ste trebali vidjeti. xD. Onda smo bili u parkiću, nakon toga smo otišli stopom u Stubicu, pa kasnije opet stopom u Oroslavje. Problem je bio u tome kaj sam tati rekla da idemo Štefu u pol noći pjevati sretan rođendan, kaj je i bilo u planu.
Khm, lik koji nam je stal iz Stubice, za Oroslavje kad smo stopirale... bil je... hmm da. Uglavnom bila su dva. I u autu je sviral neki rap, i to ful jako... a, je li vam dovoljno da znate da sam se u nekim trenucima počela bojati za svoj život. Onda pretpostavljate kako smo se vozili. I kada su nas skipali u Oroslavju na trgu, lik se je htel napraviti frajer i zabušil se u kiosk. Skoro sam umrla od smijeha. Nakon toga smo u „Rosesu“ doživjeli raciju. Al je na sreću sve prošlo u redu. Doma nas je vozil neki totalno spaljeni metalac. Lik je fenomenalan. Super je... i super je muziku slušal.
Danas sam s Mateom išla do Zagreba. Išle smo se.... prošetati xD. Sve je bilo super da nie bilo jako vruće. Katastrofa.
Za kraj, htela bi samo pozzati svoju ljubav, koju volim najviše na svijetu....
Kissach Nini, Sandri, Kmici, Tei, Matei , i naravno mojemu Marku... :) i svim ovima koje nisam spomenula.... šaljem vam veeliku pusu... mwa
HVALA SVIM LJUDIMA KOJIMA SAM VJEROVALA.....
ostaju mi samo Nina, Kmica i Tea... hvala cure...
Još jedan buran vikend je gotov. Zanimljivo, bilo je predobro. Stvarno. Petak. Odličan. Uz ekipu koja trenutno hara haha, ne može vam bit dosadno, ni pod razno. Subota. Nakon naporne večeri i kasno dolaženja kući, te jako malo spavanja. Digla sam se u 6 ujutro. Na brzake išla posuđivati marte i spremati se za viteški. Da, da bila sam na viteško, aww bilo mi je odlično, stvarno. Piješ, zajebavaš se, ekipa odlična i još ti plate, ma zar može bolje?
Poslije smo se našli u Stubici, Kmica, Sandra, Štef, Ključ i ja. Hahaha koja je to ludnica bila, ja sam crkavala. Ok osim kaj se sandra napila. I stvarno me povrijedila nekim svojim djelima ali... nadajmo se da ih više neće ponoviti. I spavala sam kod Kmice, da da.. =)) bilo super. Nećemo u detalje ima ih puuuno XD.
Malo o meni, premjestila sam se u novu školu, odlično mi je. Stvarno, ekipa, razred, škola, profesori i kuma mi je tam... super. Ljubav? Hmmm kaj je to? Niš... odustala sam. Neču više znat za „onog“ zna me primiti nostalgija i sjećanja, al gotovo je s tim. Nema. Ok moram priznati da mi se počel sviđati jedan lik. I to više nego kaj sam mislila, al nema veze. Ionak se neću truditi niti ništ nema ljubavi za mene. Rođena bit sama. =))
Pozz mojoj ekipi ovog vikenda, znači Kmica, Sandra, Ključ, Štef, Pex, Nina, ona moje vitezice Iva i Marta, Tea... i tako dalje... svima vam šaljem velike velike puse... MWA
Pokušavajući stvoriti svijet kakvom ni sama nisam dorasla, opet mi se stvaraju rupe, koje mi sve stvari koje volim, odvlače daleko od mene. Nakon jučerašnjeg dana, koji mi je bio i više nego dobar, danas me je zagrlila depresija.
Jučer je bila norijada. Kao i većina nas, u tome je vidjela dobar izgovor za pošteno se ubiti. Nisam od onih osoba kojima je pijanstvo svakodnevica. Ali budimo realni, zadnji put sam se pošteno napila prošlu jesen. Definitivno predugačak period ne pijanstva. Tako sam i službeno pijanstvo objavila tati, koji se nije previše iznenadio i samo me zamolio da ne pretjeram.
Stigavši u Zabok, našla se ekipa. Nina, Sandra, Jana, Kmica, Sofija i ja. Dobro, ta ekipica se na neko kratko vrijeme u početku razdvojila. Dok smo Jana, Kmica, Sofija i ja lutale po parku i pozdravljajući se sa već pijanim poznanicima, Nina i Sandra su imale dogodovštinu s policijom i likom koji se razbio. Nakon posjeta novootvorenom „zivtu“ i lutanja Zabokom, te kupovanja hladne pive, bez koje ne bismo mogli zamisliti većer, konačno smo se skupili i krenuli prema motokros stazi gdje je trebala svirati naša legendarna Zadruga! Kad smo došli gore, imali smo mali problem s lovom jer je trealo dat 20 kn za upad a ja sam imala samo 10kn. nakon kraćeg zastoja, došavši na ulaz, izgovorom da nas je bilo puno, dali su nam besplatan ulaz. E tu počinje šou. Od toga da smo se svi napili, jedino je Kmica ostala „hladna“ počela su sranja. Od smijanja, naslikavanja, ispijanja pive, do Sofijinog trganja stola, mene koja se okupala u pivi i kojoj sad još kosa ima miris po njoj, do željnog iščekivanja zadruge.
Kako smo se već bili dosta u šlagirali. Kad sam stana na svoje noge, imala sam osjećaj kao da hodam po dasci koja se nalazi na vodi te da trebam uhvatiti ravnotežu. Naslikavali smo se, norili, pjevali „mi smo pijane budale“, skakali, zajebavali ljude, Sandra je Nexu uzela vestu, onda smo se ponovno vračali gore. Na kraju smo se dobro zabavili uz neki bend jer nie bilo zadruge, al je bilo živo. Sandru je skor stukel neki lik, kojemu sam prvo ja uzela pivu pa mi nije ništ rekel, onda mu je uzela ona, pa su se prepucavali... i na kraju je dobila njegov broj... hehe... i tako... sve to je završilo pjesmom i smijehom ispred golubeka... =))
Danas me pere neka nostalgija. Nedostaje mi jedna osoba s kojom sam si bila super. Kad se s nekim čuješ svaki dan, kad jednostavno se navikneš na nekog. Kad se nekom nasmiješ, kad te taj neko nazove i rasplače ti se na telefon, kad ti pjeva, kad crkavate od smijeha i kad mu pomažeš u problemima, i kad ona tebi pomaže u problemima. To se zove prijateljstvo. I kad je nekoliko mjeseci tako, uz tu i tamo sitne svađice zbog mojih ili njegovih crnih dana ili ispada. I onda, jednog dana dođeš na msn i dogode neke stvari, zbog kojih ni sam ne znaš zašto su se dogodile i što je točno to pokrenulo u toj sekundi da se dogodi... i sve u sekundi nestane. I onda pokušavaš vratiti izgubljeno i shvatiš da je samo tebi stalo da se to vrati, da samo ti hočeš da se ta stvar sredi i saznaš što se zapravo dogodilo, i kad shvatiš da si svoje vrijeme posvetio nekome kome je samo trebao neko za zajebanciju, a da su tebi neke stvari bile bitne. I da ti nije svejedno ostati bez frenda kojem si vjerovao i za koga si mislio da je uvijek tu... da mu je zapravo totalno svejedno s tobom il bez tebe i da ga zapravo boli ona stvar za tebe... i još više, kad se sjetiš kako je prije mjesec dana sve bilo u redu a sad su razgovori postali toliko oštri, hladni i grubi, da jednostavno ne možeš vjerovati da je nekad bilo drugačije. To samo potvrđuje rečenica da ljudi uvijek odlaze. Istina. I kad misliš da je sve u redu, da je sve super.... ostaneš bez nekog tko ti je značio... fali... jako... al moram se priviknuti da i toga više nema, ne znam zašto, ne znam koji je razlog, još je jedna stvar ostala ne razjašnjena... al zašto da se trudim kad vidim da drugoj strani nije bitno....
Bliži se i 22. Definitivno najgori dan u cijelom mom životu. Prošle godine tog datuma... umro je Stjepan... i opet pišem ovaj post i suze ponovo teku... bojim se tog dana... hoću otići na grob... sama.. a strah me... ne želim nikog pored sebe... jer se želim sama prisjećat svega... a opet... bojim se sjećanja... bojim se da me ponovo ne potrese sve to... i da se ponovo ne otvori rana, koja još ni približno nije zarasla... i danas pogledavši na kalendar... vidjela sam da pada u petak... i u petak idem u oro... toliko sam htjela u tu školu... možda to nije slučajnost, a možda je to samo puka slučajnost a ja danas onakva kava jesam.. vidim u tome nešt posebno... ne znam...
Dosta pisanja... big pusa svima onima koji znaju da mi nešto znače....
Wolim vas sve...
Kad? Jučer, u subotu? Kaj? Svirka u Zbk-u. Gdje? Kod Golubeka? ZAŠTO??? Zato da bi se moglo desiti ono kaj se nama dešavalo cijeli jučerašnji dan. :D
Ugl, u 5 smo krenuli za Zbk. Samo Yoxy i ja jer Nuna još nie bila spremna, a Pex je išla s kasnijim vlakom. Kad smo Yoxy i ja došle u Zbk, onda smo pričekale ove dečke iz Zl Bistrice,.. da tak me je zbunila, da više nisam znala kaj je Zlatar, kaj Zlatar Bistica i di se kaj nalazi... al ok. Tolko o mojoj zbunjenosti... kad su došli, krenuli smo svi zajedno u parkić. U parkiću smo crkavali od smijeha na pola pijanom Pacu i Šaki... da sad počnem pisati sve jučerašnje njihove bisere, ne bi bila gotova do sutra. Ugl neš kasnije je došla moa Nuna. Pa smo se sprešetavale po cijelom zbku i lagano umirale od dosade. Narafno stanje su popravile Jackie, Lea, i moa Mare koju nisam vidla već... awww jaaako dugo. I tu je počel šou.
Od toga da smo pili, krali pive (ok to je Jackie radila, krala pive od ljudi dok su se okrenuli... XD) skakali, 500 puta napravili krug oko trga, parkića... ugl ludilo. I hahaha nakraju. Idemo Nina, Jackie i ja do pakrića. I ja sam počela vrištati, ne znam, onak bezveze, a Nina trčat ko luda. Kak je Nina trčala, jackie i ja smo ju htjele uloviti., i samo najednom Jackie se našla ispod moih nogu. Samo me bilo strah da ne padnem preko nje, il da ju ne nabijem negde onak kak smo trčale. Lol neki ljudi su se počeli drapat od smijeha, zajedno sa mnom. Nina je dotrčala do nas i počela se smijati jer je Jackie ležala na podu i samo se derala „DAJ ME PUSTI“! nekon nekoliko sekundi smijeha, shvatile smo da je stvar ozbiljna. Jackie je pala zato kaj inače ima astmu i kak je trčala ostala je bez zraka i pala, i skoro dobila astmatični napad. Otpeljale smo ju na stepenicu iza zgrade i ja sam otišla u Golubek po Leu. Nakraju je sve dobro završilo, jedino je imala plavu fleku na faci.
I tak kasnie smo opet malo pile, onda opet ludovale, derale se po Zbk i tak...
I za kraj, fešta se nastavila s Pex, Ninom, Yoxy i sa mnom u auto kad nas je moj tata vozio doma..
Sve u svemu, trenutno ležim u krevetu, pišem ovaj post i sve živo me boli a i neam glasa... tak da...
Nisam ni sve pisala, jer mi se ni neda... navela sam samo ono najbitnije... bilo je tu još hrpu toga... aj ljudi... vi koi ste bili nadam se da ste uživali... a vi koi niste... ko vam kriv BELJ :D
Kissach mojoj Nini, Yoxy, Pex, Jackie, Tei i Sanji... mwa (L)
Evo ponovo pišem post... ne znam koji je razlog... možda dosada... a možda i to kai se opet osjećam sama... nisam sama imam Ninu... al ok...
Opet se svašta dogodilo... ništ ni pametno, ni lijepo... al nema veze... welcome to my life... jedino to mogu reči... neam više razloga za ništa... baš mi je sve totalno koma... jedino kaj još imam su mi frendovi... a i bojim se da budem i to brzo izgubila... eo, Ninu sam razočarala neki dan... jebemu mater kad sam bila idiot... prije... mada ni sad nisam nekaj pametnija...
Svima mogu pomoć i svima hoću pomoć, al sebi ne mogu... baš sam jadna... totalno... al ne dira me to više... e da!! Nie ovo depresivan post... ne fakat nie! Nisam u depri... samo sam... izgubljena?? Problem je kai ne znam gdje spadam... spadam li uopće gdje? Čak ne znam ni gdje sam doma... hmmm zanimljivo... imam filing da mi neki ljudi „pomažu“ samo zato onako, radi reda... a ne da to zaista žele... ne, stvarno... ja ne trebam ničiju pomoć... samo hoću bit malo sama... sama... zapravo... ne doslovce sama... onak... društvo i ja... da ne čujem ništa, da na tren ne čujem riječ škola, starci, pedagog, VJERONAUK, i još neke stvari... jedva čekam praznike... garant ću otići negdje... ne znam gdje... al negdje daleko... na jedno, 2, 3 dana... samo da se maknem od tuda... da više ne gledam neke ljude... ionako me večina mrzi... neki s razlogom... a neki... a možda imaju razlog za koji ja ne znam... a uostalom baš me briga... i tak... njah... baš je bezveze post... al... kai sad.... ne mogu mi svi postovi bit „pametni“... lol... pitam se koji uopče je pametan... XD
Pozz Yoxy, Tei, Pex, nekim ljudima... a weljika pusa ide Nini i Axelu...
Tolko od mene...
By.
20 do 12 je… navećer. Nisam sigurna kaj se događa samnom, al u zadnje vrijeme nemrem baš spavati. Ni sama ne znam koji je razlog tome al… jedno vrijeme nisam opće spavala… nisam spavala 4 dana za redom… Petra je rekla da se pretvaram u vampira.. lol… ma dosta o mom spavanju.
Kak nisam jaaako dugo pisala, jako puno toga se izdogađalo. Puno stvari se promijenilo, al naravno moje lijenost je i dalje pristuna XD. Da krenem iz početka. Sad sam ponovno ponosna građanka Donje Stubice… haha. Da starci su mi se razveli, iskreno ne znam kaj bi rekla dal je to na sreću ili na žalost, al sigurno, na sreću je jer sam konačno u Stubici :D. Sad ta „stvar“ donekle i funkcionira… donekle. Škola? Prošla sam s 1. Pssst, nemojte ništ reči, znam, i meni je koma. Jebg, trudila sam se, al zbog svih tih stvari, nisam imala ni previše ni volje ni snage da to završim kako treba. Al dobro, sad sam na praznicima. Uglavnom zabavljam se. Išla sam bila u Zg s Teom i Magdalenom, gledale smo u cinestaru madagaskar 2. Ajmeee, da smo znate kako smo se smijale, ko najveće budale. Onda sam tjedan dana nakon išla sa Teom, Magdalenom, Sandrom i Ninom ponovno u Zg, gledati Sumrak. E to je bilo ludnica. Ugl, slale smo puse svim ljudima koji hodaju, starima, mladima, svima XD. Čak nam je jedna starija žena iz travaja mahala, na neki malo čudan način, al ok. Sam film je odličan, Sanyx i ja smo se skoro plakale XD. Nakon filma upoznale smo Sandrinog frenda Tomislava iliti njenog Lavju XD. Hjoj jesmo se smijale, uglavnom je Sandra pjevala Tomislavu „mladiću moj problem je tvoj što si mi tako sladak, mladiću moj, problem je tvoj luduju sve za tobom. Mladiću moj, problem je tvoj, moram ti reći zbogom…“ uglavnom krepavali smo od smijeha. Onda smo bili imali norijade po inportani. I tak, stvarno mi je žao kaj je gotovo sad sa tim. Onda, fešta za novu, dugo se nisam mogla odlučiti gdje bi išla. Al na kraju sam išla sa Sandrom kod Legya. Najveća finta kod toga je bilo što nisam znala ni gdje idem, niti kod koga, niti tko bude tamo, jedva sam objasnila starcima, al ok, hvala Bogu, konačno imaju povijerenja u mene. Uglavnom bilo je OK. Samo da mi Sandrica nie bilo loše. U jednom trenutku sam i ja očela plakati, jer mi ju je bilo žao, al ok, bitno da je ona sad dobro. Valjda je, zapravo, mora biti :P. Eee da, pa skroz sam zaboravila Axela spomenuti. Sram me bilo. O njemu ću posebno. Moja maja Pexich mi je bila u Engleskoj kod tete, baš mi je drago što se zabavila i što joj je bilo lijepo, al ipak jaaako mi je falila. Nisam baš naviknuta da je ne vidim tak dugo. Al ok vidjele smo se jučer, mada nie baš ispalo kako treba… al nadam se da će bit bolje… big kiss Pex.
AXEL
Axel je jedan dečko, kojeg znam uglavnom preko MSNa. Jaako je daleko i možda se vidimo za ljeto, al pošto ja imam u planu sa kumom ići u London i NY, možda neču. Uglavnom to je jedna velika pijandura, koja ima curu koju obožava i za koju bi dao sve. Super je dečko. Jednom me je pitao koji mi je on faktor u životu. E pa sad da velim i vama. On je zapravo moj zamišljeni prijatelj. Uvijek je tu, a zapravo ga nikad nema. Kad sam loše, razveseli me, kad sam sretna, podjelim to s njim. Jedno vrijeme smo znali i po 3 sata pričati na telefon. Hahaha. Al stvarno. Sve najbolje mogu reči o njemu, samo da ne pije toliko. To mu je jedina mana.
Toliko od mene za sad. Veliki kissach Tei, Nini, Pex, i svima koje nisam nabrojila. Al ipak najveći kissach sad ide Sandri i Axelu mwaa.
Lalalala
Evo mene opet… puklo me.
Moram pisati… jej… jadni vi!
Bila je Tinček spavala kod mene, kako je bilo zakon, tako me je trbuh bolio od smijeha …
I da.. uspela sam pasti… htjela sam se napraviti frajerica pa izvesti „spektakularnost“ i rasipala se… dobro… on se nie smijao… XD… i tako… škola je ok… možda se prebacim u Zabok ili Oroslavje, al nisam baš sigurna… budemo još vidli…
Još se odvikavam od droge zvan leptirić… ide, ide, napredujem XD… ljudi, i sitno je bitno… XD… možda ga nagovorim da markira koji dan i dođe k nama u Krapinu malo… a svašta je bilo… al to znaju neki ljudi ne moraju svi… i tako… nema niš puno novoga… ili ima… trenutno se ne mogu sjetiti…
UGL: BIG KISS – Tini, Jackie, Ivani (buhtlinčeku), Sandri (naravno), Lukyu, Alexu i mnogim drugima… XD
Ey ljudi, kak ste vi meni?
Onak, nisam već duugo pisala… ah..
Puno toga se iz događalo. Jako puno toga. Da krenem od škole?
Ma u školi mi je odlično. Ja sam se opustila, ljudi neki su se opustili. Kaj da velim, zajebancija i smijeh cijeli dan. Imam malo problema s tim da se moram dić u 5, a idem spavat oko 12, jer naravno tko bi mene promijenio da idem ranije leći.
Uglavnom, odlično mi je! Najviše me nasmijava Martinek. Njemu se morate smijati. Al dobro, on me zna i najviše raživcirati.. XD
Bila sam na fešti prošlu subotu. Otvaral se ex3me park u stubici. Pa onak, nie bilo neke posebno. Pobuna mi je bila super, mada nisam puno ni slušala, jer mi se moja maja Tina plakala. Bila sam si i popila, malo. Dobro malo više.. XD ne ćemo u detalje koliko i čega. Bili su i Tin i Andrija. Moram priznati da me Tin tak na smijao, da su mi suze išle, a i trbuh me bolio. 1. Martina ga je napadala, i rekel joj je da se nek ne OŽIVLJAVA na njemu, sad kad je prekinula s Lukinom… kad se Tina uspjela „oživiti“ XD , sjednemo si mi tam na terasu i na vratima su bili zalijepljeni neke naljepnice u obliku leptirića. I ja velim, joj gle, leptirić se zalijepio na vrata. A Tin, ni pet ni šest, i počne se tući po vratu i pita dal ga je zgazil… ja sam se tak smijala. I još sam mu 4 il 5 puta ponovila da na vratima a ne na vratu… al duuugo mu je trebalo da shvati.. fakat sam se nasmijala… a kak sam bila i pod utjecajem alkohola, napravila sam jednu glupost. Al ne bi sad o njoj, dobro, nie ni loše ispalo. Uglavnom, dobila sam narukvicu :D… lol…
Kao što sam rekla puno toga se iz događalo, ima još nekih novosti koje nisu ni malo lijepe, al to ne bi iznosila još u javnost. Za sad sam to rekla samo Martini i Tinu…i nek ostane tak još neko vrijeme…
I to bi bilo to za sad… papa!
Počela nova školska godina. Sad sam kao fazanka. Bez veze, onak, još mi uvijek nije bistro zaš taj naziv ali kaj sad. Fora je. Umireš od smijeha prolazeći školom i slušajući zvižduke tipa „frrrr“… zanimljivo.. XD
Razred.. hmmm… da komentiram?? Dobro.
Onak razrednica nam je super, barem meni. Profesori su mi super, al mi već polako ide na živce komentiranje da sam jedina cura u razredu. Ja na to pokušavam zaboravit,al očito je drugima to zanimljivo. Dobro. Još mi je dodatno neugodno kad se trebam predstavljat. Koma. Ja sam Helena, dolazim iz blablabla… dobro, hvala Bogu kaj je to samo ovaj tjedan… a dečki?? Pa sad. Iskreno, nisam u tu školu se upisala zbog njih, bitna mi je škola, al opet neko društvo u razredu mora bit. A ja se osjećam ko Pale sam na svijetu. Nisam od osoba koje bi se nametale. Ok družim se s stubičancima i s pokojim tu i tam kaj popričam, al s ostalima… ništa… bez veze mi je. Neki se ponašaju kao da imam sidu, sjednu 2 stolice dalje od mene.. wooow… i to su ti frajeri…boje se jedne uplašene fazanke. Pod odmorom se uglavnom družim sa Sanjom i ovim curama iz 2 raz koje idu za komercijalista. I tak… al opet. Možda po ovom opisu izgleda kao da mi je grozno. Ne, nije. Zapravo mi je skroz ok. Sviđa mi se ambijent, profesori… zapravo mi je super… jedino bi htjela uspostavit malo bolju komunikaciju s dečkima i to je to…
A sad dosta o školi.. bacimo na moju ljubav… Kiky mi je u bolnici, bio je na operaciji nosa. Obećala sam mu da ću doć u posjetu al zaista ne znam dal ću to sve stići, uglavnom, doći ću do njega kad se malo oporavi… stvarno mi puno fali. Najgore mi je kaj ga ne mogu na večer nazvat i da se čujemo… al dobro i t će proći…
I to bi blo sve od mene za sad…
Kiss Kikyu
opet se ja vratih u virtualni svijet. Ne znam, opet me primila neka nostalgija, želja da pišem, želja da nešto radim. Više ne znam ništa, ponovno sam zbunjena. Ne znam zašto. Ponovno mijenjam raspoloženja iz minute u minutu. Zapravo, sretna sam samo kad dobijem SMS od Kikya. Onda opet kasnije mi dođe da si sjednem negdje di nema ni boje ni zvuka ni slike. Samo ja i moje misli. I Kiky… stvarno ga volim. Konačno da imam osjećaj da ima netko za mene. Da nisam neka glupa iznimka. I tako. Uglavnom jedva čekam da počne škola. Ne mogu više ovako. Sve me ovo doma polako kolje. Jedva čekam da se Kiky vrati s mora. Mislim da me nostalgija polako i baca u depresiju. Ja bi na more, ja bi u školu, ja bi ponovno u kliniku, ja bi da je Kiky sad tu, ja bi da sam sretna, ja bi da ne osjećam nostalgiju… ja bi… ne znam. Zapravo, mislim da mene ipak više muči moje filozofiranje, i znam da sam razmažena i cendrava i da sam neki put prava glupača. Al opet, ne znam… ovo tu čudo od mog bloga, to mi je kao dnevnik, kojeg ne znam dal na žalost il na sreću svi čitaju. Onak, neki put se pitam, koji k**** ja to tu pišem, koga briga kaj ja mislim i osjećam. Ljudi, ak vam se ne da čitati ova moja sranja, ne zamjeram vam. Imam filing da sam ja umno poremećena. Tak da se nem ljutila ak nečete čitat.. i tak… idem ja… čujemo se…
PS. Kiky, volim te…
